- 2011 -

 

Žika Jovanović za "Politiku"

"Tragičari derbija"

Vremeplov "Derbija" podseća nas na neke jahače i grla koji bi mogli da ponesu naziv "Mister Maler". To su oni derbiji koji ostaju u pamćenju ne po uzbudljivim završnicama ili sjajnim finišima. Naprotiv, oni su nam ponudili prave male sportske tragedije - priča Aleksandar Milojević - Šilja, zvanični spiker na trkama, veliki poznavalac i zaljubljenik u konjički sport. Po njegovom sećanju evo dve priče...

1949

Prekrasan letnji dan, tribina beogradskog hipodroma puna kao naši današnji autobusi. Travnata staza pokošena, doterana, sve je u svečanom ruhu. Na stazi derbisti: Ninet Ko, Vil Vester, Robot, Vitez Marko... Na kladionici gužva. U derbiju igraju i oni koji retko daju para na konjsku pamet. ko je favorit? Vil Vester, ko bi drugi. Pastuv Blagoja Uroševića je dosad pokazao najviše, a jaše ga velemajstor Aca Stokić. Da, ali pročulo se da je tri dana pre derbija "ukovan" i da mu to smeta,pričaju oni koji ne propuštaju nijedan trening, a kamoli brzi rad. Pre trke Blagoje Urošević osvežava svog pulena. Trlja mu rakijom vrat, grudi, sapi. Veruje u njega...

Najzad, start. Topot kopita meša se sa žagorom gledalaca. Evo, grla lete pored tribine. Vil Vester negde u sredini. Aca jaše mirno, čeka šansu. Pored fabrike šećera dodaje gas i sada je na trećem mestu. Gledaoci sve glasnije komentarišu tok trke. Dolazi kontra-pravac, pored Topčiderke. Svi koji znaju Acin stil jahanja očekuju da od "žute kuće" krene u napad. To se i dogodilo. Kao iz katapulta, za tili čas, eto ga na čelu...

Gledaoci ustaju sa sedišta da pozdrave svog ljubimca, koji nezadrživo hita ka cilju. Dolazi poslednja krivina, Aca je i dalje na čelu. Sigurno vodi, a onda tajac. Šta se to događa sa Vil Vesterom? Kao da to nije onaj konj od malopre, nekako čudno galopira, posustaje! Aca jaše kao indijanac bez sedla, jedva se drži na konju.

Konkurenti, jedan po jedan, obilaze Vil Vestera i grabe prema cilju. Najbrži je Robot, a za njim Ninet Ko, pa ostali. Aca sa Vil Vesterom, u kenteru, prolazi poslednji. Najradoznaliji pritrčavaju da čuju šta se desilo. Aca nemoćno širi ruke, nešto objašnjava i pokazuje na sedlo. Brzinom munje tribina saznaje da je Vil Vesteru na ulazu u završnicu, pukao kolan. Maler koji se dešava jednom u sto godina. Ali, eto, desio se baš Vil Vesteru,favoritu derbija i Aci Stokiću, najboljem jahaču kojeg je video beogradski hipodrom.

1968

Te godine iz Rumunije je angažovan Georgi Stojan. Dobar džokej. Racionalan, veliki stilista. Njemu je upala sekira u med. Dobio je da u derbiju jaše Seke Ciklon, odličnu kobilu, koja je već trijumfovala u trkama "Trial Stakes" i "Kriterijum". Glavni je favorit...

Te 1968. Hipodrom Beograd još nije imao ovu sadašnju start mašinu. Između dva stuba postavljena je gumena traka, slišna odbojkaškoj mreži. U datom trenutku, kad starter da znak barjakom, ta mreža se podigne i grla startuju. Tog popodneva, dok su jahači čekali poziv startera Čede marković Pevca, na kladionici nije bilo tiketa bez Seke Ciklon. Eksperi su očekivali da se "prošeta" u derbiju.

Minuti brzo prolaze. I evo, beli balon na sudijskoj tribini visoko je u vazduhu, grla prilaze startnim mestima. Čeda Pevac oštro komanduje: "Start!" Bezmalo svi, glava-glava, grabe za što bolju poziciju. Ali, gledaoci kao da ne prate tok trke. Većina sa nevericom gleda na prostor oko starta. Ko je ostao? Nije valjda Seke Ciklon? Bogami, jeste. Tragedija!

Šta se u stvari dogodilo? U trenutku kada je Čeda Marković komandovao start, Georgi Stojan se sa Seke Ciklon, iz čista mira, okrenuo u suprotnom smeru. I dok su konkurenti grabili ka cilju on je nekako uspeo da vrati grlo u startnu poziciju, ali brzo se pokazalo da je prvo mesto nepovratno izgubljeno. Maler ili nepažnja jahača, tek jedno vanserijsko grlo (u toj sezoni dobila je i "Saint Leger") ostalo je uskraćeno z ajoš jedan trijumf i šansu da se njeno ime prenese u legendu,tamo gde su upisana imena osvajača triple krune. Ovako, taj kiks na startu pružio je šansu Abiki Milankoviću da dobije derbi sa Ševom, prvi u karijeri.

Đurica Sremac za "Glas Javnosti"

Slava koja ne prestaje: Josip Kolar i Milorad Ličanin

Svake godine kada je galopski Derbi setimo se velikana našeg galopskog sporta čiji su rezultati oduševljavali ljubitelje konja, a čije zvezde još uvek sijaju visoko na nebu slavnih. Dvojica od njih su Josip Kolar i Milorad Ličanina-Lika, ljudi koji su trajno obeležili galopski sport na ovim prostorima. Zahvaljujući pre svega njima, ergela Zobnatica se diči apsolutno najvećem broju lovorovih venaca u Derbiju(16) a i u drugim trkama. Josip Kolar se trenerskim pozivom bavio od 1938. do 1984. godine.

Kao trener imao je petnest pobeda u Derbiju, deset u Kupu, a konji koje je on trenirao su osvojili i tri tripl krune (Jadran II, Kvadrant, Bombarder-jahao Lika). Pored toga što je bio dobar trener, umeo je da odabere i dobre konje, pa su zahvaljujući njemu kod nas stigli Faktor u ergelu LJubičevo i Kazanova u Zobnaticu. Zahvaljujući autoritetu koji je imao, Zobnatička ergela je dobila svetski imidž, koji se može sa malo napora sada popraviti. Najbolji džokej koga je imao Josip Kolar i džokej svih vremena našeg galopa je bio Milorad Mile Ličanin zvani Lika(1917-1995). Njegov rekord od 319 pobeda u karijeri za domaće džokeje predstavlja još uvek samo misaonu imenicu. Sedam puta je pobeđivao u Derbiju, deset puta u Kostolcu, osam puta u Sent Ledžeru, pet puta u Trajal Stejksu, četiri puta u trci Grada Beograda i tri u Kupu Kralja Aleksandra. Omiljeni konj mu je bio Kazanova koga je doveo Josip Kolar. Nauk od Josipa Kolara mu je pomogao da bude uspešan i kao trener nakon penzionisanja.

srebrna potkovica
- najvredniji trofej našeg galopa -